Argentinac je potpisao petogodišnji ugovor sa Junajtedom
Foto: Manchester United/Getty Images
Mančester Junajted je oduvek bio klub koji izaziva veliku pažnju u fudbalskom svetu, pa ne čudi što je i transfer Lisandra Martineza jedan od onih koji su podigli najveću prašinu u ovom prelaznom roku. Otkad je Erik ten Hag preuzeo „crvene đavole“, mnogo se spekulisalo o tome kako će se identitet kluba promeniti, te da će novi trener pokušati da implementira veliki broj principa koje je gajio u Ajaksu.
Za to, tvrdili su mnogi, trebaće mu „pravi“ igrači. Da bismo to bolje razumeli potreban nam je kontekst – Ten Hag je trener koji svoju filozofiju usmerava posedom i veliki broj svojih principa zasniva na tehničko-taktičkoj stabilnosti ključnih igrača. Teži tome da organizuje fudbal bez da ga ograničava, dajući slobodu igračima u odlučivanju i ne vezujući ih obavezno za pozicije kao što je to karakteristično za druge trenere iz slične niše (poput Gvardiole, Nagelsmana itd).
Foto: IMAGO/ANP
Ten Hagova ofanzivna filozofija mogla bi se najbliže definisati kroz to da je ona racionalni kreativni posed koji ofanzivno čini skup preporuka igračima koje bi zone terena idealno morale biti popunjene, ali da esencijalno nije važno ko će popuniti koju od zona. Da bi takav fudbal bio „protočan“ i održiv, potrebno je imati igrače koji su tehnički izvanredni i taktički izuzetno fleksibilni. Takođe, on u osnovi podrazumeva štopere kao prve kreatore igre, pa je stoga i došlo do komešanja u javnosti kada je preuzeo kormilo novog kluba, budući da je Hari Megvajer u sivilu prošlosezonskog Junajteda uspešno maskirao kvalitete koje zapravo poseduje, a na sličan način su postupili i ostali u defanzivnoj liniji ekipe.
Ipak, dovođenje Lisandra Martineza pogasilo je neke crvene lampice, i dalo još jedan argument onima koji su uglas vikali kako će „Đavoli“ postati novi Ajaks. Kao i svaki transfer, i ovaj je prošao pompezno i na priču o Argentincu se u danima oko njegovog objavljivanja utrošilo makar onoliko nepotrebnih i netačnih reči koliko i ispravnih. Pod reflektorom svih tih stavova zadržalo se jedno pitanje - da li je i u kojoj meri Lisandro Martinez Junajtedov fit?
Važan faktor u posedu
Junajtedovi problemi u prošlih nekoliko sezona dolazili su u skoro svim segmentima igre, ali oni koji su najviše apostrofirani pred potpisivanje Ten Haga bili su prirodno oni koji su se ticali organizovanog poseda ekipe. Žurba u posedu i iracionalna rešenja, sa nedefinisanom strukturom i „NBA-pristupom“ fudbalu – svako za sebe – predstavljali su svakodnevicu na Old trafordu. Upravo je Lisandro igrač koji nagoveštava bolje dane u fazi poseda ekipe.
On je racionalan inicijalni kreator napada, tihi komandant iz defanzivne linije koji dobro organizuje i balansira posed svoje ekipe. Budući da je tehnički na veoma visokom nivou, lako se snalazi pod pritiskom i komforan je sa loptom u nogama, pa je zbog tih karakteristika veoma pogodan ulozi plejmejkera pri začetku napada.
Ono što je karakteristično za njega jeste da svoje odluke u posedu donosi veoma promišljeno te ne traži po svaku cenu vertikalno rešenje, već pokušava da dovede ekipu u optimalnu poziciju iz koje protivnički blok može da bude najranjiviji.
Odličan primer toga možemo videti u ovom isečku iz utakmice Borusije Dortmund i Ajaksa. Iako na prvo (možda i drugo) gledanje deluje da je Martinez rezervisan u posedu u ovoj situaciji, analizom sa više pažnje možemo ustanoviti upravo njegov kvalitet u odlučivanju i balansiranju poseda. Po povratnoj lopti koju dobija od Blinda, Martinez opaža okruženje i uočava raspored saigrača i protivnika – tehnički izvodljiv pasovi za Argentinca jesu i onaj ka igraču unutar kruga na sredini terena, i prenosna lopta na desni bok, ali on bolje „čita“ igru i ostaje na lopti jedan kontakt duže nego što je bilo očekivano što navlači protivnika u pritisak, a zatim jednostavnim lateralnim pasom pomera uzburkani blok protivnika. Taj pas tera protivnike da više misle o drugom štoperu i potencijalnom kruženju do druge strane i otvara nešto lakšu liniju dodavanja ka igraču unutar kruga na centru, što drugi štoper lako eksploatiše.
Poenta jeste da je Lisandro svestan toga da on ne mora da bude taj koji je „majstor“, ne želi po svaku cenu da stavlja sebe u prvi plan i potrebno i nepotrebno svaki put bude taj koji će tražiti vertikalu. Sa druge strane, povremeno pretera u racionalisanju, pa dovede do „restartovanja“ akcija kada za to ne postoji preterana potreba.
U ovoj situaciji možemo videti kako Martinez bez preke potrebe loptu iz protivničke poslednje trećine vraća skroz do svog golmana, koji konačno ostaje bez velikih dobrih opcija i biva prinuđen na pristup fudbalu karakterističniji za neke ostrvske ekipe nego za Ajaks. Šalu na stranu, u svem oprezu koji mu je na umu tokom svakog poseda, argentinski štoper povremeno pređe granicu i biva „preoprezan“, ali takve situacije ne škode ekipi na većem uzorku već je zapravo veći minus što ni ne doprinose previše napretku.
Kada se sve uzme u obzir, najznačajnije je što Martinez garantuje potrebnu stabilnost u posedu iz zadnje linije i MOŽE – i to vrlo dobro i vrlo često – da „buši“ protivnički blok pasom, ali zna kada to treba da radi.
Imajući na umu drugu od dve pomenute stvari, moram naglasiti da je njegova pas-igra fantastična. Sposoban je probija protivnički blok najraznovrsnijim dodavanjima i da povremeno jednim „jednostavnim“ pasom poništi čitavu protivničku odbranu.
Poseduje odličan pregled igre i ima sjajan domet u pasu, pa lako može da ugrozi protivnika i sa svoje polovine ukoliko ima dovoljno prostora za manevar, što se lako može videti u prethodnom videu.
Kvalitet i efikasnost njegovih dugačkih dodavanja ne opada ni kada je prostor sužen. Vrlo je korisna opcija i kada igra iz viših poluprostora protiv niskog bloka, budući da lako prilagođava snagu svojih dodavanja i dobro uočava najbolje opcije koje može da uposli.
Očito je da Lisandro može biti kreator i u višoj zoni protiv ekipa koje se zgusnu ispred svog kaznenog prostora. Na takvu ulogu je veoma dobro navikao u Ajaksu, a očekivano je da će ga nešto slično dočekati i u Premijer ligi protiv ekipa iz donjeg doma.
Kada mu se dopusti prostor, Argentinac zna kako da ga iskoristi. Pregled igre, tajming i kvalitet pasa, uz raznovrsnost u odlučivanju sigurno su njegovi najveći kvaliteti, pa bi taj deo sigurno bio primarni razlog njegovoj ponovnog udruživanja sa Ten Hagom.
Konstitucijom i ulogom u ekipi sigurno najviše podseća na Sezara Aspilikuetu iz vremena kada deluje na poziciji štopera, a i snimci završnih pasova ukazuju da se dvojica ne razlikuju previše po pitanju izlaznog proizvoda. Tehnike i zone iz kojih upućuju pasove sigurno jesu drugačije, ali je krajnji rezultat veoma često veoma sličan, a kada dublje odmaknemo u analizu uočićemo još neke sličnosti u ostalim segmentima igre koje ukazuju da je Martinez nalik iskusnom Špancu, za kog već znamo kako se pokazao tokom svog vremena na Ostrvu.
Igra u vazduhu – visina nije problem u skoku
Mančester junajted je stvorio takvu kulturu oko sebe da ljudi prosto vole da ga ne vole. Iz takvog imidža često proističe potreba fudbalske javnosti da u pitanje dovodi sve što se dešava u klubu, da se podsmeva odlukama, potezima, pojačanjima... Lisandro Martinez se sa svojih nekonvencionalnih 175 centimetara visine za poziciju štopera skoro pa fantastično „nacrtao“ ljudima željnim podsmeha Junajtedu, do te mere da je internet-komuna apsolutno netačno kritikovala njegovu igru u vazduhu samo usled njegove fizičke konstitucije.
Potpuno oprečno popularnom stavu, Martinez je uprkos „nedostatku“ visine neko čija je igra iznad zemlje zapravo jedan od njegovih velikih pluseva. Zbog svojeg dobrog pozicioniranja i razumevanja igre, kao i pristupa direktnim duelima, Lisandro je više nego kompetentan u vazduhu i može krajnje uspešno da izađe na kraj i sa mnogo korpulentnijim igračima od sebe.
On koristi maksimum svojih mogućnosti, ne beži od kontakta već ga uzrokuje kako bi iz njega izvukao benefit. Na sledećem snimku lako možemo videti dve situacije u kojima upravo iz „malog kontakta“ sebi stvara odličnu poziciju da neometano osvoji vazdušni duel
Argentinac ponavlja ovaj „mali kontakt“ veoma često, potpuno legitimno davajući tačno onoliko kontakta protivniku koliko je potrebno da ga izvuče iz ravnoteže i sebe stavi u optimalnu poziciju za dalje delovanje. Aktivan je i hrabar, pa se ne sakriva u duelima i zapravo upravo njima ostvaruje dobar scenario za svoj tim.
Uz to, njegova postavka i procena dugih lopti su vanserijske, a dodatni plus u ovim situacijama ima zbog hitrine i mogućnosti da lako promeni pravac i orijentaciju tela. Tako je uz gorenavedeni kontakt sa napadačem kombinacija procena leta-iskorak unazad ono što mu omogućava da vazdušni doprinos bude iznadprosečan.
Angažovan i proaktivan do kraja svake akcije, konstantno ima fokus na lopti i igri, pa stoga čak i kada nešto lošije reaguje u vazduhu (ili na zemlji) do kraja nastoji da situaciju učini što boljom po svoj tim. Čini se da je upravo ta proaktivnost ono što je nedostajalo Junajtedovoj odbrani, te da će u dojučerašnjem igraču Ajaksa dobiti nekoga ko ne beži od odgovornosti i čak je i upadljivo preuzima na sebe, skidajući taj teret sa pleća drugih.
Igra iza lopte i timski orijentisano pozicioniranje
Iako je pitanje u kakvom će kontekstu Mančester junajted igrati u narednoj sezoni – po pitanju formacije, Ten Hagovog prilagođavanja uslovima Premijer lige, potencijalno izmenjenim principima za igrače u odnosu na njihove dosadašnje navike... – ono što je zasigurno bilo potrebno „Crvenim đavolima“ jeste štoper koji je taktički fleksibilan i poziciono odgovoran.
Mada su prva Lisandrova dva kvaliteta naglašena u ovom tekstu pas-igra i doprinos u skoku, verovatno bih ih stavio tek na drugo i treće mesto kada sagledam celokupnu sliku o ovom fudbaleru. Ono što bih nedvosmisleno istakao u prvi plan jeste njegova taktička „perfektnost“ – razumevanje igre na nivou iznad svetske klase i njegovo kretanje i pozicioniranje na terenu u skladu sa tim razumevanjem.
Budući da je u pitanju štoper, ove pozitivne strane najbolje do izražaja dolaze kroz njegovo kretanje unutar bloka i (ne tako) mala pomeranja kroz teren kada lopta nije u posedu njegove ekipe.
Upravo ovaj, najduži u čitavom tekstu, snimak odlično ilustruje Martinezovo razumevanje prostora i brzinu donošenja taktičkih odluka koje na kraju donose benefit njegovom timu. Ukoliko obratite pažnju na sve što radi, primetićete koliko brzo i frekventno menja orijentaciju sopstvenog tela obraćajući pažnju na loptu, protivnike i saigrače, te stavljajući sebe na optimalno mesto da reaguje. Odlično anticipira u kom prostoru treba da se nalazi, u koji prostor će lopta doći, a kasnije i pokušava da odigra pozitivan pas koji momentalno znači početak napada istovremeno koliko i otklanjanje opasnosti. Pored toga, konstantno prati igru, uključen je u dešavanja i organizuje sopstveni blok što se na snimku može videti iz njegove gestikulacije, a kasnije ponovo emituje svoju proaktivnost prateći napadača na njegovim leđima po „otpadanju“ druge lopte.
Uprkos tome što ovaj opis deluje nekako „prebudženo“, on je Martinezova realnost – veliki broj različitih poteza ovog igrača se visokofrekventno dešava u kratkom vremenskom intervalu na velikom uzorku i to je manifest njegovog fudbalskog intelekta.
Ono što je u praksi razlog njegovog dolaska u Junajted pored navedenih stvari u prethodnim poglavljima jeste i činjenica da će Erik ten Hag vrlo verovatno želeti da implementira istu/sličnu fudbalsku filozofiju u novi klub kao što je to bilo u Holandiji, pa stoga nužno ima potrebu da u ekipi ima igrača koji dobro brani veliki, otvoren, prostor i uspešno se snalazi igrajući odbranu bez podrške saigrača.
Situacije poput ove bile su svakodnevica za Ten Haga u Holandiji, a samim tim i za Martineza koji je bio važan šraf njegovog Ajaksa. Argentinac poseduje sposobnost da sam brani velika „nenaseljena“ područja zbog dobrih motoričkih predispozicija i još boljeg tajminga. Možemo zamisliti kako će Mančester junajted često igrati protiv ekipa koje se brane u niskom bloku i napadaju „kontrama“ protiv malog broja ljudstva, pa je stoga ova karakteristika Lisandra od velike važnosti njegovom novom klubu.
Kada smo već kod niskog bloka, Martinez dobro prati igru do visokih zona i trudi se da smanji razmak između „svoje“ linije i najbliže linijie ispred sebe nudeći dobru opciju prevencijske odbrane svom timu. Ten Hag u tom slučaju dobija nekoga ko dobro pruža podršku iza lopte i obezbeđuje korekciju, dok po prijemu lopte – kao u situaciji na snimku iznad - pozitivnim i proaktivnim rešenjima osigurava posed jednom kada lopta dođe do njega.
Lisandro donosi mnogo Junajtedu i sa loptom i bez nje. Promislimo li analitički o njegovom intelektu shvatićemo da na tržištu nema mnogo takvih igrača, a da je poređenje sa Aspilikuetom na uzorku primera vrlo legitimno u najmanju ruku. Taktička pismenost i prilagodljivost okolnostima impliciraju da je u pitanju neko ko može da da potrebnu notu ekipi i uvede stabilnost i sigurnost u odbranu tima iz Mančestera.
Argumentovano dobar posao
Da li su Junajted i Lisandro srodne duše pokazaće vreme, ali je činjenica da su Ten Hag i Argentinac već potvrdili svetu da sjajno funkcionišu zajedno. Pored toga, sve opisane karakteristike Martineza ukazuju na to da je komplementaran onome što tim iz Mančestera ima u svojim redovima, kao i onome što su bile potrebe kluba pre nego što su se odlučili da ga dovedu.
Čini se da bi ovaj posao, ma koliko neki priželjivali da se ispostavi kao propast, mogao da bude jedan od kratkoročno i dugoročno najisplativijih u ovom prelaznom roku. Označen je etiketom „ili-ili“ – osnovano postoje šanse da će Martinez biti senzacija ili katastrofa, ako pitate fudbalsku javnost. Lično, na strani sam senzacije, ali ne iz razloga jer želim da verujem u čuda i romantične priče, već zato što mnogi fakti govore u prilog tome da su „Đavoli“ napokon izabrali kako valja.
U svakom slučaju, dvojac Ten Hag-Martinez nastavlja zajednički pohod, a iskustvo kazuje da bismo u tome trebali da uživamo.
.png)