Foto: Ivan Mitrović/FK Crvena Zvezda
Mladi Stefan Mitrović, jedan je od najtalentovanijih igrača u srpskoj Superligi. U sezoni 2021/22, sjajnim partijama u dresu Radničkog iz Niša pridobio je pažnju srpske javnosti. Usledili su transfer u Crvenu Zvezdu i odluka da nastupa za reprezentaciju Srbije za koju je debitovao 24. septembra prošle godine u utakmici protiv Švedske. Protekle nedelje sam imao priliku da popričam sa njegovim ocem, gospodinom Ivanom Mitrovićem koji je uvek bio uz svog sina. Ivan se vratio za Srbiju nakon Stefanovog dolaska u Srbiju.
Nakon standardnih pozdrava i upoznavanja, priče o životu u Srbiji i Stefanovom odrastanju u Kanadi, prešli smo na malo konkretnije i striktno fudbalske teme.
Q: Koja je Stefanova prirodna pozicija? Gde se najbolje snalazi na terenu?
A: „Stefanova prirodna pozicija je iza napadača. On je više desetka, drugi špic gde ima više prostora po centrali, ne uz liniju. Kada mu trener kaže idi uz liniju, on je limitiran. Njega dvojica blokiraju i on nema gde, a kada je unutra, onda on može i levo-desno i napred-nazad. Odmah ima tri-četiri opcije više. Sa njegovom brzinom i razmišljanjem na terenu, njemu odgovaraju brži igrači i generalno brža igra.“
Q: Šta biste izdvojili kao njegove najveće mane, odnosno najveće vrline?
A: „Mana mu je ta što se često previše podređuje timu, previše je timski igrač u situacijama kada bi možda trebao biti malo sebičniji. On voli da podeli loptu, voli bržu igru. Voli dupli pas. A što se tiče prednosti, ističe se kada ima prostor i slobodu. Stefan je tip igrača koji voli da se pita, voli da intuiciono donosi odluke. Takav je bio još od svoje sedme godine. Jako dobro razume fudbal i jako dobro vidi kretanje igrača, pozicioniranje. Brzina, to mu takođe jedna od najvećih prednosti.“ Morao sam da dodam da je to i više nego očigledno. Svako ko je pogledao barem jednu utakmicu, mogao je da se uveri u to.
Q: Malopre ste pomenuli da se Stefan najbolje snalazi u postavci iza napadača, u ulozi desetke. S kim biste ga uporedili? Da li se možda na nekoga ugledao kada je bio mlađi?
A: „On je neki miks desetke i krila. Kao Piksi, može odlično da deli lopte i igra na poziciji desetke a takođe može kao na primer Nejmar, da igra na krilu i napada sa strane.“ Ovaj odgovor mi se bas dopao jer ako će pratiti karijerni put Dragana Stojkovića: Radnički Niš-Crvena Zvezda-neki evropski velikan, mi imamo sjajnog igrača za narednih 10 godina u reprezentaciji.
Na pomen Arsenala i Sportinga, pozitivno sam se iznenadio i upitao – Zaista? „Da. Imam sve skauting izveštaje. Bili su prezadovoljni svim viđenim.“
Q: A kada je to bilo?
A: „Pre Radničkog, 2015. godine. Bio je 10 dana tamo. Zatim je 10 dana proveo i u Sportingovoj akademiji. Međutim, zato što nismo imali papire EU i zato što je bio maloletan, nije mogao da potpiše. U Sportingu su bili baš oduševljeni. Pre dolaska u Radnicki, bili smo i u Peruđi gde se igra jak, brz i dinamičan fudbal i gde su rekli da odavno nisu videli ovakvog klinca. Nažalost, kod nas se i dalje igra staromodan fudbal i mislim da bi trebalo mladim igračima dati veću šansu kao i veću odgovornost. Stefan je imao sreće da je bio po raznim evropskim akademijama i igra protiv Barselone, Intera i mnogih drugih, i vidi kako se tamo radi sa mladim igračima. Nažalost, mnogi naši klinci iz Srbije nemaju takva iskustva i naviknuti su na jedan te isti sistem. To je njegova (Stefanova) velika prednost.“
Dok smo razgovarali o omladinskom fudbalu u Srbiji i razlikama između naših i vodećih evropskih akademija, gospodin Ivan mi je spomenuo i komentar koji je s njim podelio stručnjak iz Portugalije.”Meni je na jednom turniru direktor akademije Porta rekao da nijedan skaut ne gleda tim, već gleda pojedinca. Nijednog skauta ne zanimaju rezultat i tim, on zasebno gleda igrača.“
Q: Kada je u pitanju Stefan, koji tim bi stilski bio idealan za njega? U kom timu bi voleli da ga vidite?
A: „Znajući njega, on bi se najbolje ukolipio u španski fudbal. La Liga bi mu najlakše pala. Dakle, prvo neki srednji klub za razvijanje karijere a nakon toga ako Bog da, možda i neki tim iz vrha. LaLiga je prvenstvo u kojem ga ja vidim.“
Q: Pošto naši najbolji omladinci nisu u stanju da momentalno naprave taj skok iz Superlige direktno u neki od najboljih timova Evrope, kako bi po vama trebalo da izgleda ta neka idealna karijerna trajektorija naših mladih igrača? Kada Stefan jednog dana bude odlazio u Zvezde, kako bi vi voleli da izgleda njegov put u karijeri? Koji je naredni klub, sredina?
A: „Ja bih voleo da ga vidim ili u Holandiji ili u Španiji. To su dve zemlje za koje smatram da bi mu zbog stila fudbala najviše odgovarale.“
Q: Pošto sam u poslednje vreme dosta čitao o Red Bulovim klubovima, njihovom sistemu, zanima me koje je vaše mišljenje o njima?
A: „Pa sviđa mi se zato što igraju moderan fudbal u kojem se forsiraju mladi igrači i zato što kod njih nema, što bi se rekli „Ni po babu, ni po stričevima“. Igra ko zasluži, igra se brz i dinamičan fudbal i ono najbitnije – mnogo se radi na razvijanju igrača.“
Morao sam gospodinu Ivanu da pomenem i Red Bulovu hijerarhiju i razvojni put jednog igrača u njihovom sistemu. Za one koji je znaju, RB poseduje četiri kluba: Salzburg, Lajpcig, Njujork i Bragantino (Brazil), u kojima igrač može da provede čitavu karijeru ne napušavši sistem. Kako bi to izgledalo u praksi? Mladi fudbaler bi svoju kariejeru započeo u Bragantinu u Brazilu a zatim prešao u Salzburg u Austriji na dalji razvitak i sticanje iskustva u evropskom fudbalu. Naredna stanica i vrhunac sistema bi bio Lajpcig u Bundesligi i potencijalno konstantan učesnik Lige šampiona a igrač bi svoju karijeru završio u MLS-u nastupajući za Njujork Red Bulse. Na pitanje Šta misli o potencijalnom Stefanovom putu RB Salzburg-RB Lajpcig-neki od najvećih klubova Evrope, Ivan je rekao sledece:
„Pa što da ne. Jako bi mi se dopalo. Imaju sistem koji je dobitan i koji donosi rezultate.“
Q: Ono što mene zanima, Stefan se razlikuje od većine mladih igrača u Srbiji, prvenstveno zato što nije odrastao na ovom podneblju već u jednom totalno drugačijem društvu. U kojoj meri mislite da će njemu to odrastanje u Kanadi pomoći kada su u pitanje strpljenje i dalji razvoj karijere?
A: „To mu je mnogo pomoglo do sada jer on uopšte nije imao lak put. On je u jednoj sezoni u Nišu imao šest različitih trenera. Zamisli ti da promeniš šest trenera. Došao je Gaćinović koji je vodio tim na 15 utakmica i Stefan nikada nije igrao kod njega. Onda je došao Saša Stanković, koji je sada u Novom Pazaru, video ga i pitao zašto ne igra. Vratio ga je u tim i Stefan mu se odužio tako što je u prvoj utakmici dao gol, u drugoj imao gol i asistenciju. Zatim je Stanković napustio klub i došao je Batak koji je rekao „Meni se ovaj mali sviđa i on mora da igra.“ Tako da je on imao dosta trnovit put. Ništa nije dobio na srebrnom poslužavniku. Imao je strpljenja. I dan danas ga ima. Radi. Čeka šansu i spreman je na dokazivanje. Takav je moderan fudbal. Moraš se dokazivati iz meča u meč.
Ivan: „Na Derbiju su bili skauti iz Atletika. Čuo sam da je bilo i skauta iz drugih klubova, doduše ne znam odakle ali za Atletikove znam da su bili prisutni.“
Q: Pored Atletiko Madrida, s kojim ste još klubovima imali kontakt?
A: „Kao prvo, Stefan je pod ugovorom sa Zvezdom do 2026. A što se interesovanja stranih klubova tiče, radi se o PSV-u, Anderlehtu, Valensiji. Bilo je razgovora i sa Barselonom. Ali su to sve bili posredni, ne direktni kontakti. Međutim, to su klubovi koji prate njegov razvoj. Tu takodje ima i portugalskih klubova. Prvenstveno mislim da Porto. Na primer, sa Hertom smo imali direktan kontakt. Ponuđena je pozamašna suma, međutim, to je ponuda koji smo imali poslednjeg dana prelaznog roka i Stefan nije bio u mogućnosti da napušta Zvezdu.“
.png)