(foto: Icon Sports)
Dolazak Erika Ten Haga na klupu Mančester junajteda prošlog ljeta doživljen je kao početak neke nove ere kluba sa Old Traforda. Ten Hag je sa Ajaksom pravio dar mar po Erediviziji i evropskim takmičenjima i očekivanja su bila velika. Na otvaranju sezone, Junajted je poražen od Brajtona. U tom periodu krenula je i priča kako „crveni đavoli“ žele da dovedu Kazemira iz madridskog Reala. U drugom kolu, Junajted je deklasiran protiv Brentforda – 0:4. Kazemiro je, navodno, gledajući ovu utakmicu, poslao poruku svom agentu: „Reci im da ću ja ovo da popravim.“
Nedugo zatim, Kazemiro je potpisao četvorogodišnji ugovor sa Mančester junajtedom uz opciju dodatne sezone za koju bi trebalo da dobije treću najveću platu u klubu i petu u Premijer ligi. Mediji, već naviknuti na promašaje na Old Trafordu, odmah su krenuli da preispitivaju odluku da se toliki novac da za 30-ogodišnjeg defanzivnog veznog, ma koliko on bio Brazilac ili dolazio iz Reala. Kazemiru je ugovor garantovao oko 415 hiljada evra sedmično što je skoro duplo više od njegove dotadašnje sedmične plate na Santjago Bernabeu (210 hiljada evra).
Iako je Brazilac imao vrlo dobre statističke parametre tokom svog boravka u Madridu i bio nezamjenljivi član veznog reda „kraljevskog kluba“ uz Modrića i Kroosa, mnogi su upravo u tome nalazili grešku Mančestera. Smatrano je da Kazemiro nakon pet titula prvaka Evrope i tri osvojene Primere više nema motivaciju osim finansijske. Komentarisano je kako su njega Modrić i Kroos činili boljim a ne on njih, da je navikao da igra u uslovima gdje se od njega ne traži da bude ni sekundarni plejmejker, te da on ne može da donese „crvenim đavolima“ ono što im treba – stabilnost u veznom redu i kreacija iz dubine.
Evo nas pola godine kasnije i sve te priče pale su u vodu. Mančester junajted je nedavno osvojio Liga kup, prvi trofej još od Murinjovog vakta, u Premijer ligi su se podigli na treće mjesto i nižu dobre rezultate, a u Ligi Evrope su u dvomeču eliminisali Barselonu. Danas svi mediji ističu upravo Kazemira kao glavnog šrafa Ten Hagove mašinerije, navijači su dakako oduševljeni sa njegovim partijama koje su gotovo bez izuzetka na vrhunskom nivou, ali hvalu dobija i od saigrača. Markus Rašford, koji je procvjetao ove sezone, ne krije da je Kazemiro jedan od razloga: „On čini razliku. Njegove liderske sposobnosti i iskustvo velikih utakmica daju suštinu. Pričao sam sa saigračima i svi se slažemo da kad je on na terenu, svi se osjećamo sigurno što je on iza nas.“
Decenije su prošle otkad je Zvonko Mihajlovski rekao kako je statistika kao bikini i to je uvijek tema oko koje postoje rasprave, ali u slučaju Kazemira, statistika nepogrešivo pokazuje koliko je značajan za ovosezonski Mančester junajted. Od 17 premijerligaških utakmica koje je zasad odigrao, Mančester je poražen u samo dvije. Kad se slika proširi, to izgleda još moćnije. Sa Kazemirom na terenu, „crveni đavoli“ su igrali 34 utakmice u svim takmičenjima i izgubili su samo tri. Bez njega na terenu, odigrali su sedam utakmica i od tih sedam izgubili tri (za šta je doduše sam kriv jer je zbog hvatanja za vrat protivničkog igrača i crvenog kartona protiv Kristal Palasa propustio tri utakmice).
Procenat pobjeda se drastično razlikuje sa Kazemirom i bez njega, što se može vidjeti na ovoj grafici Skaj Sportsa.
Ono što se očekivalo od njega, Kazemiro je i isporučio pa je tako u defanzivnim zadacima neprocjenjiv. Prvi je u ekipi po broju startova (4,1), oduzetih lopti (4,25), izborenih prekršaja (1,39) i osvojenih duela po utakmici (8,14). Sve to doprinosi da njegova ekipa prima manje golova kad je on a terenu. Ali oslobođen madridskih uzdi, Kazemiro igra svoju najbolju sezonu kad se gleda doprinos u napadu. Već u ovom dijelu sezone, kraj njegovog imena piše pet golova i pet asistencija, što je bolje i od nekih napadača u Premijeršipu.
Donio je brazilski vezista, međutim, i ono nešto što se ne može kvantifikovati i klasifikovati, a to je pobjednički duh. Čovjeku je nedavno finale Liga kupa protiv Njukasla bilo deveto finale u nizu koje je pobijedio (četiri finala Lige šampiona, tri finala Svjetskog klupskog prvenstva, Kup kralja i Liga kup). Zajedno sa Ten Hagom na klupi, koji ga je promovisao u jednog od lidera na terenu, transformisao je Mančester junajted koji je donedavno bio meta sprdnje na svim društvenim mrežama, i to sasvim opravdano. Sam Ten Hag ga je savršeno opisao jednom prilikom: „Kazemiro je cement koji drži kamenje zajedno.“
Kazemiro je ponikao u Sao Paulu, gdje je još od jedanaest godina nosio kapitensku traku. Dolaskom u Real, svjestan svoje uloge, pokazao je veliku prilagodljivost i doprinosio možda i najboljoj generaciji „kraljevskog kluba“ svih vremena. Danas je Kazemiro ključni faktor igre Mančester junajteda i donio im je dugo čekani trofej. Svojoj dobro poznatoj defanzivnoj igri visoke klase pridodao je kvalitet u igri bez lopte i ozbiljan doprinos u napadu. Dugo se tražio igrač koji će okrenuti Mančesterova kola uzbrdo nakon višegodišnjeg posrtanja, ali izgleda da je na Old Trafordu zaista započela nova era, era pobjeda i trofeja – era Kazemira.
.png)