Aleksandar Pešić i Aleksandar Katai
Foto: Starsport
Peto kolo Lige Evrope donelo je utakmicu u kojoj je srpski šampion morao da traži slamku spasa kako bi i narednog proleća imao šansu da se nadmeće u evropskim takmičenjima. Nešto lošiji ulazak u ovogodišnju sezonu u Evropi, uzrokovan brojnim faktorima – od promene trenera, do oscilacija u formi igrača, preko delimične promene igračkog kadra i nedovoljne „dubine“ rostera na nekim pozicijama – koštao je Crvenu zvezdu svakako neočekivanog stresa. To je pogotovo slučaj kada u obzir uzmemo partije kluba iz prethodnih evro-sezona, pa je uprkos na papiru relativno izjednačenoj grupi u koju je Zvezda upala, javna tajna bila da je prolazak „dalje“ – očekivan.
Slabije partije donele su imperativ pobede u meču sa Trabzonsporom, koji je najboljeplasirani tim u Srbiji ipak prelomio u svoju korist usled dobro organizovanog presinga i pametno struktuiranoj ofanzivnoj postavci. U ovoj analizi prikazaćemo vam koji su to bili presudni faktori Zvezdine pobede, koji su omogućili crveno-belima da imaju čemu da se nadaju i pred utakmicu poslednjeg kola grupne faze.
Postave
Miloš Milojević nije mnogo mešao karte pred krucijalnu utakmicu, i nakon „odmaranja“ Aleksandra Kataija protiv Radničkog u Nišu, Zvezdin glavni kreator je ponovo bio u ekipi. U defanzivi je prošlo bez iznenađenja, sa Srnićem i Kangom kao dvojicom, po vokaciji defanzivnijih, veznih ispred njih. Po bokovima su delovali Usman Bukari i Stefan Mitrović, te se iz samog izbora krilnih napadača može zaključiti da je ideja trenera domaćih bila da što više raširi teren i oslobodi međuprostor za Kangu i Kataija, dok bi brzonoga krila čekala izolaciju/utrčavanje nakon što se ukaže veći prostor. Na samom vrhu nalazio se Aleksandar Pešić, koji je svakako bio i očekivan pred početak utakmice.
Odbranu ispred golmana Čakira očekivano su predvodili Mark Bartra i Vitor Ugo, uz Štrigera Larsena i Elmalija koji su delovali na bočnim defanzivnim pozicijama i pružali ofanzivnu podršku svojim krilnim igračima Trezegeu i Bardiju. Žan Pjer Gbaman i Marek Hamšik su bili glavni motor ekipe u sredini, dok je ispred njih bio strelac gola Bakasetas, odmah iza najisturenijeg Bozoka.
Zvezdin organizovani presing
Srpski šampion je od prvog minuta jasno definisao uslove u kojima želi da funkcioniše tokom ove utakmice i postalo je jasno već u uvodnom delu meča da je glavni fokus ekipe Vladana Milojevića na tome da u centralnim koridorima igrališta neutrališe najkreativnije protivničke igrače striktnom markacijom „čovek-čoveka“. Ovakav pristup je u idealnom slučaju bio veoma lukrativan za domaće i u potpunosti je isključio mogućnost da igra Trabzona teče kroz unutrašnjost terena.
Zvezdini ofanzivci su odradili odličan posao u striktnoj markaciji i državši optimalne distance u odnosu na najbliže protivnike, igračima koji su otvarali protivničke napade (prevashodno štoperima) smanjili broj opcija za dodavanje.
Prikazani detalj nam donosi situaciju iz drugog poluvremena gde možemo videti šest fudbalera Crveno-belih kako svojim pozicioniranjem nadomak protivnika doslovno primoravaju Vitora Uga na preskakanje igre i time menjaju orijentaciju napada ekipe iz Turske. Ovakva postavka je bila prisutna u većem delu meča, uz povremene posrtaje u koncentraciji pojedinaca (najčešće krilnih igrača), što će kasnije u analizi biti dodatno pojašnjeno.
Blokovi Zvezde u svim zonama bili su orijentisani ka lopti i domaćin je svesno ostavljao mogućnost lateralnog prenosa igre kao opciju uzdajući se u sopstvenu brzu i kompaktnu transformaciju sa jedne strane na drugu. I na fotografiji iznad možemo videti kako se levo krilo srpskog šampiona nalazi skoro u visini sredine gola, što jasno pokazuje da je čitav tim usmeren na desnu polovinu igrališta.
Kako se blok Zvezde spuštao kroz sektore, tako su i presing klopke ekipe prelazile sa boka u središnje zone terena. Na prvoj fotografiji uočljivo je da je presing u završnoj trećini usmeren ka aut-liniji, dok ćemo na sledećoj nedvosmisleno videti da su crveno-beli u srednjoj zoni inicirali organizovan pritisak u sredini.
Uprkos magli nastaloj usled bakljade, na ovoj fotografiji možemo relativno lako uočiti klopku domaćih za nosioca lopte i igrača koji mu je jedina vertikalna opcija. Zvezdin „kavez“ čini sedam igrača u najbližem okruženju lopte, a presing zamka je iskreirana Pešićevim „odsecanjem“ drugog štopera. Nakon što je napadač srpskog šampiona zatvorio liniju dodavanja ka levom štoperu, Bartra je bio primoran da unese loptu prema napred i „ušeta“ u klopku domaćih gde se njegov tim nalazi u očitom deficitu i ostaje bez poseda.
Ovakve klopke „zatvarane“ su sa donje strane maestralnom taktičkom zamišlju Miloša Milojevića, koji je „otključao“ svoje štopere i udelio im zadatak da prate spuštanja napadača u međuprostor i konstantno im budu na leđima garantujući pritisak otpozadi. Nemanja Milunović je ovo zaduženje ispunjavao visokofrekventno i jednako kvalitetno, pa je svojim dobrim iskakanjima u višu zonu onemogućavao vertikalnu progresiju protivnika.
Kao što je već rečeno, ovde možemo videti Milunovića duboko u polovini protivnika. Uz dobru postavku ostalih igrača, koja je u velikoj meri limitirala opcije prethodno ovom pasu (kao i mnogim drugim pasovima pre i posle ovog), uloga podrške štopera Crvene zvezde je od presudnog značaja.
Pored toga što je konstantno bio za vratom protivničkom napadaču/igračima u međuprostoru, te ih pratio čak i kada su išli isuviše nisko kako bi učestvovali u igri, on nije samo stvarao prividnu pretnju, već je bio i posvećen oduzimanju lopte u takvim slučajevima. Iz toga su proistekle pojedine brze tranzicije domaćih, iz kojih su lako mogli da profitiraju, zbog brzih ofanzivaca u vidu Bukarija i Mitrovića, kao i Kataija čije su reakcije sa loptom veoma ekspeditivne.
Upravo je „iskakanje“ Milunovića prethodilo prvom golu Crvene zvezde i zbog gorepomenutog pritiska na leđima lopta je došla do Bukarija koji je kasnije uposlio Kataija. Ipak, ovakav intenzitet i ovakva učestalost pritiskanja nisu trajale tokom čitave utakmice, pa je kroz utakmicu i Zvezdin pritisak sve ređe bio tako agresivan i pravovremen. Epizode dobrog pritiska stvarale su razliku na meču, a gostujući igrači nisu uspevali da otključaju međuprostor i vertikalni progres u momentima kada je sredina terena bila popunjavana još jednim igračem u crveno-belom u vidu jednog od dvojice štopera.
Defanzivni blok domaćih i padovi u koncentraciji
Iako je blok domaćih bio relativno dobar i konstantan, povremeno gubljenje fokusa moglo je da bude pogubnije nego što sam krajnji rezultat sugeriše. Tokom većeg dela utakmice, igra bez lopte domaćih je bila na nivou iznad proseka, i tada je okosnica sigurnosti bio blok usmeren ka lopti.
Iz bloka formacije 4-1-4-1 su proisticale sve ostale varijacije i svi drugi hibridni oblici u kojima su se crveno-beli nalazili tokom utakmice. Ova formacija činila je osnovu i u napadu, ali je u defanzivni nudila potreban balans i dubinu na oba pola postavke – dupliranje najisturenijeg napadača na jednoj strani usled pomoći koju defanzivni vezni pruža štoperima, kao i dvojaka funkcija Zvezdinog napadača, koji pruža podršku vezistima i garantuje usmerenje protivnika ka njihovom presingu, ali i nudi opciju na vrhu za brz prenos težišta ukoliko dođe do osvajanja lopte.
Padovi u koncentraciji ogledali su se na dva načina: kroz loše održanje horizontalne kompaktnosti od strane krilnih igrača (češće Mitrovića) i kroz nepravovremena individualna iskakanja u presing veznih igrača, bez organizovane podrške.
Na ovoj fotografiji možemo videti primer prvoopisane situacije. Nakon kraće cirkulacije lopte na Zvezdinoj polovini, popustila je koncentracija domaćih i sam blok u ovom momentu delovao je krajnje neuredno. Najveći problem jeste postavka Mitrovića koji je ostao isuviše visoko i nepotrebno široko pa je prostor između njega i najbližeg mu saigrača ostao preveliki i prelak za eksploataciju od strane protivnika.
Na sreću, Milojevićevi izabranici su se dobro branili nakon lopti sa boka, ali je drugopomenuta mana u igri u nekoliko momenata bila neutralisana isključivo srećom. Plan srpskog šampiona bio je da pritiska visoko i sa intenzitetom, i u najvećem delu utakmice to su radili organizovano, ali je u pojedinim slučajevima dolazilo do individualnih iskakanja koja su lako mogla da budu kažnjena kroz svega par jednostavnih dodavanja.
Već u prvom poluvremenu mogli smo da vidimo nekoliko situacija poput goreprikazane – nakon solidnog prvobitnog presinga, kasni podrška u drugoj liniji pritiska i protivnički vezni dobija priliku da se licem okrene unapred i potraži opcije. Vezisti domaćih su tada vođeni mišlju da je potrebno pritisnuti agresivno, samo agresivno pristizali sa velikim zakašnjenjem i ostavljali prostor iza sebe protivniku na korišćenje. Na fotografiji možemo videti kako Srnić iskače van svoje pozicije i izlazi u pritisak u odnosu „1 protiv 3“, i jednim jednostavnim pasom biva poništen. Protivniku se nudi mogućnost da se okoristi od zelenim označen prostor, a Srnićeva korekcija kasni kako bi i drugu loptu lakše neutralisala.
Sa većim brojem na satu, ovakve situacije su postajale sve frekventnije, ali je dobra podrška iz defanzivne linije uspevala da izađe na kraj u najvećem broju slučajeva. Ipak, kako su se linije tima širile, ovakvi individualni pritisci ostavljali su sve veći prostor za protivnika i otvarali mogućnost da na širem terenu brži napadači igraju protiv sporijih defanzivaca.
Možemo uočiti kako su linije tima znatno razuđenije nego što je to bio slučaj na nekim od prethodnih slika, pa sam individualni pritisak Kange u ovom slučaju samo dodatno šteti ionako lošoj postavci domaćih. Trabzonspor u ovom momentu ima jednostavnih „3 na 1“ u centralnom koridoru, uz mnogo prostora i mnogo vremena, što će se nepunih deset sekundi kasnije preliti u izglednih „4 na 4“ na izuzetno velikom terenu.
Uprkos ovakvim propustima, srpski tim je imao faktor sreće na svojoj strani i uspeo da sačuva minimalnu prednost sve do poslednjeg zvižduka, ali je činjenica da bi vertikalna kompaktnost ekipe morala dodatno da bude unapređena kako proleće u Evropi ne bi bilo isključivo posledica kombinacije dobrih momenata i fortune.
Otvaranje terena i pametna ofaznivna postavka
Ekipa Miloša Milojevića je svakako tokom ove utakmice imala mnogo više pozitivnih nego negativnih strana, a jedna od njih jeste eksploatacija prostora u ofanzivi i struktuiranje tima prilikom poseda. Domaći su želeli da se okoriste od činjenicu da na bočnim napadačkim pozicijama raspolažu velikom brzinom, te je stoga cilj bio „otvoriti“ teren i pozvati protivnika u pritisak visoko, blizu sopstvenom golu, kako bi prostor iza leđa poslednje linije odbrane Trabzona ostao što veći, i što dostupniji Bukariju i Mitroviću za eksploataciju.
Neretko smo mogli videti slučajeve u kojima Zvezda na svojoj polovini nastupa u deficitu, kako bi bila u višku na velikom prostoru – protivničkoj polovini.
Na ovoj fotografiji je lako primetan ovaj pristup – u prvoj fazi organizacije igre domaći imaju manjak, prizivaju protivnika što više kako bi izvukli njihovu defanzivnu liniju, a zatim brzim prenosom lopte pokušavaju da prenesu težište igre u prostor u kom su poziciono i numerički superiorniji. U ovim situacijama, Bukari je neretko delovao iz poluprostora dok je širinu na njegovom boku držao Eraković. Razlog tome bio je taj da je brzonogi napadač bio postavljen bliže golu i da je upravo on lakše mogao da napadne najopasniji prostor između protivničkog beka i štopera, te završi u šansi ili u poziciji da asistira.
Naravno, u brzim tranzitivnim napadima, to nije bio slučaj, već su širinu držala upravo krila i na velikom prostoru čekala potencijalne izolacije i pozicionu superiornost koju bi mogli da iskoriste usled individualnog kvaliteta.
Ovde možemo videti primer tranzicije, i onoga što je nagovešteno u prethodnom pasusu. Bukari i Mitrović su izrazito široko, na različitim stranama igrališta i u „svojim zonama iščekuju 1v1 na velikom prostoru. Defanzivna linija Trabzona je postavljena visoko, i stoga su krila Zvezde u velikoj prednosti u odnosu na direktne čuvare.
Presudni faktor u ovoj postavci prilokom tranzicija ipak nisu brzonogi bočni igrači, već Aleksandar Pešić kojeg možemo videti na samom levom kraju fotografije. Njegovo pozicioniranje iza leđa štopera otvara međuprostor šireći protivničke linije, a takođe i „vezuje“ dvojicu igrača, te ostavlja svoje saigrače iz napada u odnosu 1v1 na oba boka. Otvaranje međuprostora je višestruko bilo od koristi crveno-belima, budući da su Kanga i Katai (dve osmice Zvezde na ovom meču) dobili na raspolaganje više nego korisnu rupu između linija, odakle je poznato da je dvojac najopasniji.
Sama ideja „zgušnjavanja“ četiri Trabzonova defanzivca zarad otvaranja bočnih koridora za izolacije je ono što je pravilo ofanzivnu razliku za Milojevićev tim u pozicionim napadima.
Četiri Zvezdina igrača u pozicionim napadima iznova su okupirala unutrašnje koridore i „vezivali“ po jednog defanzivca uz sebe, osobađajući bočne koridore za široko postavljene saigrače. U gornjem slučaju možemo videti kako svaki od igrača domaćih u belim označenom prostoru uz sebe ima tačno jednog protivnika, što skreće pažnju sa dva igrača na boku, koji su slobodni da iskoriste izolaciju i igraju potencijalno i u odnosima „1 na 0“.
Ovakav pristup srpskog šampiona doneo je nekoliko važnih pretnji, i jasno je da je, nakon organizovanog pritiska, sekundarni cilj bio ugroziti protivnika kroz brzu eksploataciju bočnih koridora.
Zaključak
Crvena zvezda je odigrala veoma zrele dve trećine utakmice, nasumično raspoređene kroz minute igre. Organizovan pritisak i iskakanja štopera ka međuprostoru bili su neprelazna prepreka za goste iz Turske i doneli su prevagu u dosad najvažnijem meču ove jeseni. Ipak, mora se primetiti da su domaći imali izrazito loših momenata, koje bi ekipa sa pripremljenijim planom, ili izraženijim individualnim kvalitetom lako mogla da iskoristi protiv njih.
U svakom slučaju, Milojevićev tim se „pomera unapred“ – jasno je da napreduju i da sada već imaju osnove na kojima je moguće izgraditi veoma organizovan sistem. U slučaju da preslikaju najbolje defanzivne momente iz meča sa Trabzonsporom, te smanje učestalost padova koncentracije, šanse za pobedu u Monaku značajno bi porasle. Ova utakmica može biti odlična škola za Crvenu zvezdu, budući da je prikazala i najbolje i najlošije od njih, a sledeće kolo Lige Evrope će svakako pokazati koliko su naučili iz nje.
.png)